Dobar? Loš? Zao?!? O čemu je reč?

Ne, nije reč o poznatom vesternu iz šezdesetih godina prošlog veka. Probajte slobodno još jednom! Ako dodam: NEIZBEŽAN, da li je jasnije?

Naravno, reč je o holesterolu. O značajnom organskom jedinjenju koje u javnosti izaziva veliku podeljenost, šireći strah i paniku kod neobaveštenih i neukih, čak pri samom pomenu da ga ima u krvi u bilo kakvoj količini, do saznanja i svesnosti obrazovanih ljudi da je esencijalan za život i funkcionisanje svake naše ćelije. Dakle, upoznajmo holesterol!

Holesterol je ciklični nezasićeni alkohol. Ulazi u sastav ćelijske membrane, gde ima dvojaku ulogu: pri niskim temperaturama sprečava očvršćavanje membrane, dok pri višim ograničava njenu preveliku fluidnost (pokretljivost). Znači, zahvaljujući ovim molekulima, naša ćelijska membrana se promenama spoljašnje temperature prilagođava baš kako treba, i ostaje funkcionalna. Nije mala uloga, zar ne? Služi i kao prekursor nekih važnih bioloških supstanci, kao što su steroidni hormoni (glukokortikoidi - kortizol, mineralokortikoidi - aldosteron, testosteron, estrogeni, progesteron), zatim žučne kiseline i vitamin D. O bitnim ulogama hormona u životu čoveka teško je ukratko pričati – time i priča o važnosti holesterola dobija još jednom na značaju. Nadalje, holesterol se koristi za izgradnju nervnih vlakana i prenošenje nervnih impulsa, kao i za normalnu funkciju receptora za serotonin, supstance u mozgu od koje se dobro osećamo. Dokazana je povezanost između niske količine holesterola u mozgu sa agresivnošću i depresijom. Odgovoran je i za jačanje imunološkog sistema organizma, a učestvuje i u oporavku oštećenih ćelija. Da bez holesterola nema života, najbolje će nam dokazati činjenice da ga najviše ima u jajetu i majčinom mleku.

Putem hrane, organizam čoveka dobija oko 1/3 potrebnih količina holesterola, a ostale 2/3 obezbeđuje sopstvenom sintezom. Zapamtite ovo: holesterol se u jetri sintetiše – stvara uglavnom iz molekula acetil-koenzima A, koji vode poreklo iz šećera! To znači da će se u uslovima ishrane koja je bogata ugljenim hidratima (šećerima) u organizmu favorizovati sinteza triglicerida (masti), ali i holesterola! Relativno konstantan nivo holesterola u organizmu održava se primarno kontrolom sinteze endogenog holesterola (onog koji se stvara u našim ćelijama). Da pojasnim: u višku holesterola, vrši se njegovo deponovanje u zidove krvnih sudova, dovodeći do ateroskleroze. Najčešće su zahvaćeni krvni sudovi srca i mozga, pa posledično dolazi do srčanog ili moždanog infarkta. Međutim, u zdravom organizmu i u uslovima uravnotežene ishrane, postoji ravnoteža između njegove sinteze i iskorišćavanja za uloge koje su napred pobrojane, tako da je deponovanje u zidove arterija svedeno na minimum.

Iako ćelije većine tkiva i organa poseduju enzime za sintezu holesterola, organizam čoveka ne poseduje enzimske sisteme za razgradnju holesterola. To upravo znači da je jedini put eliminacije holesterola iz organizma čoveka – putem žučnih kiselina, preko fecesa. Žučne kiseline imaju važnu ulogu u razlaganju i resorpciji masti unetih hranom. Prevedeno na jezik razumljiv svakom, ovo znači da su nam masti neophodne u ishrani i da su pojedine masne kiseline (koje su sastavni delovi masti iz hrane) esencijalne – neophodne za život. Ključni momenat u priči o mastima je: koja vrsta masti! O tom, potom...

Da cela stvar bude još komplikovanija, u igru ulaze novi igrači, zvani lipoproteini. Upravo oni su najviše odgovorni za stavku „ukupan holesterol u krvi“, iako nam ta vrednost zapravo ne govori puno o eventualnom riziku za razvoj bolesti, već nas upućuje da je potrebno gledati njihovu pojedinačnu zastupljenost. Evo objašnjenja: da bi holesterol stigao do ćelija kojima je potreban, transportuje se putem krvi, ali upakovan u „pakete“, zvane lipoproteini. Postoje VLDL (u laboratorijskim nalazima to su trigliceridi), LDL i HDL. Niska vrednost triglicerida (ispod 1,7 jedinica) je dobra, dok je vrednost iznad te vrednosti znak metaboličkog sindroma i predstavlja povišen rizik za srčane bolesti. Visoka vrednost obično zavisi od preteranog unosa šećera koji se ne iskoristi za energiju, a ne od masnoća koje unosimo hranom! Gle čuda! Ovde se pre svega misli na beli šećer i belo brašno. HDL je dobar, zaštitni lipoprotein, te je njegova visoka vrednost poželjna. Niske vrednosti pokazuju rizik od srčanih bolesti (kod muškaraca ispod 1,0 a kod žena ispod 1,3 jedinica). LDL je zao igrač, s napomenom da i njegove uloge zavise od veličine same čestice: ako su čestice male i guste – opasne su, a ako su velike i prozračne – nisu toliko opasne. Da malo razjasnim: niska vrednost triglicerida i visoka vrednost HDL ukazuju na to da su LDL čestice velike i prozračne i da nisu opasne. Nažalost, važi i suprotno. Male guste opasne čestice LDL i trigliceridi koji su opasni povećavaju se od ugljenih hidrata (šećera) iz ishrane.

Kao što se može zaključiti, priča o mastima i holesterolu se dobrim delom svela na priču o šećerima. Hteli mi to, ili ne, da priznamo, holesterol je ipak prepustio zaslugu glavnog krivca, nikom drugom, nego omiljenoj namirnici većine ljudi – slatkišima! Pa sad kad znate, moliću lepo, još jednom probajte da razmislite o pojmu uravnotežene ishrane.

Umesto zaključka, nametnuli su se sledeći saveti:

-        ne pravite od holesterola nepravedno osuđenog krivca za sve – prihvatite i ne umanjujte i vašu ličnu odgovornost;

-        pripišite mu zasluge koje mu pripadaju – dobro zapamtite sve njegove funkcije u organizmu;

-        pomozite mu da ga bude taman onoliko koliko je ćelijama potrebno – uravnotežite hranu i starajte se da vam jetra bude očišćena;

-        tumačenje laboratorijskih analiza nije jednostavno kao što se čini kada se baci letimičan pogled na dobijene i referentne vrednosti – prepustite to stručnjacima;

vašu ljubav prema slatkišima još jednom bacite u iskušenje i na test – lako ćete shvatiti da nije fatalna, a još manje da je neophodna! Šta više – dajte šansu i drugim, zdravijim ljubavima. A hrana je puna prijatnih iznenađenja…