Može li zdrava hrana da bude jeftina?

Govoriti o hrani, a ne spomenuti novac, bilo je moguće jedino u vreme kada je postojala robno-uslužna razmena, a novac, kao opisno sredstvo vrednosti materijalnih dobara, nije ni postojao. U današnje vreme, većina ljudi se pri odabiru namirnica vodi debljinom svog novčanika, a ne znanjima i obaveštenosti o dobrobiti hrane i njenom zdravstvenom efektu. Nažalost. Jer, odavno nam je poznato da hrana može biti i lek, i otrov, a ne samo izvor energije i gradivne materije. 

Na ideju da napravim jedan istraživački poduhvat na temu hrane i novca podstakao me je jedan prijatelj, koji je u našoj nedavnoj diskusiji rekao: „Nije sve u hrani, ima nečeg i u novcu“. Naravno, dodala sam. U materijalnom svetu u kojem živimo, ishrana i zdravlje velikim delom zavise od novca. „Lako je hraniti se zdravo kad imaš novca!“, dodao je. I tu ima malo istine, reagovala sam ja.

Ali...

Moje znanje iz oblasti ishrane, moje iskustvo u savetodavnom radu, a pre svega moje lično iskustvo, radoznali duh i uporni karakter, nisu mi dozvolili da se u potpunosti pomirim sa tim i prihvatim ideju da samo bogati ljudi imaju privilegiju da se zdravo hrane. Upustila sam se u malo istraživanje: da li zdrava hrana može da bude jeftina?

Rezultati su za mene bili očekivani.

Prvo sam u komparativnu analizu uzela, možda i najomiljeniji, srpski doručak – burek i jogurt, i jedan običan doručak sa svog jelovnika – ništa zahtevan, po principu „otvori frižider i jedi šta nađeš u njemu“. A ovog jutra ja sam pronašla: ajvar, humus, norveški hleb, masline i avokado. Ideja mi je bila da uporedim cene. Jer, to i sami morate priznati, nutritivnu vrednost ova dva doručka nije potrebno dodatno analizirati. Mada, meni ni to nije bilo teško. Kada pojedete burek i jogurt, uopšteno rečeno, bez nepotrebnog brojanja kalorija, uneli ste mnogo ugljenih hidrata (ali ne onih najpoželjnijih), mnogo masti (i to pregršt trans masnih kiselina – onih najgorih), proteina iz mlečnih proizvoda (ali ako niste u ljubavi sa njima i pokazujete netoleranciju na njih, nećete ni moći da ih iskoristite kako valja), i neku količinu soli. Minerale?!? Vitamine?!? Dobre masnoće za izgradnju ćelijske membrane i neophodnih hormona?!? Vlakna?!? Ja ih nisam pronašla u ovom doručku. Sa druge strane, drugi predlog doručka pruža obilje dobrih ugljenih hidrata i masti, vitamina, minerala i vlakana. Proteina ima (leblebija iz humusa se najviše pobrinula za to), ali moj odabir namirnica za ručak je značajno nadomestio dobre proteine.

Ipak, da se pozabavimo malo novcem.

U obližnjoj pekari iz kraja u kojem živim, jedna prosečna porcija (parče bureka, oko 250 grama) košta 130 dinara. Ako pretpostavimo da se uz burek popije i čaša jogurta, koja košta 50 dinara, računica je veoma jednostavna: doručak u pekari košta 180 dinara. Jednostavna računica, još jednostavniji doručak!

Cenu doručka koji sam izabrala za poređenje formirala sam na sledeći način: 3 parčeta norveškog hleba koštaju 32, 5 dinara (jer u pakovanju hleba ima ukupno 12 parčadi, a ceo hleb košta 130 dinara); 3 kašičice humusa, koje sam namazala preko tostiranog hleba koštaju 16 dinara (jer 200 grama humusa košta 207 dinara, a ja sam pojela 15 grama); 2 pune supene kašike ajvara koštaju 20 dinara (jer tegla od 530 dinara košta 354 dinara); polovina avokada, koju sam pojela, košta 77 dinara; pojela sam i oko 50 grama maslina, a to košta 25 dinara. Kad se zbroje brojke, doručak koji sam to jutro sebi napravila košta 170,5 dinara.

Čak i da prihvatimo ideju da nije sve u zdravim nutrijentima iz hrane, već da je dosta i u novcu – sami procenite šta je jeftinije. Da sam koristila domaći ajvar, humus i hleb, cena tog doručka bila bi i nešto niža. Ali kvalitet unetih proizvoda ne bi bio manji, a to jeste važno.

Druga varijanta mog „homemade“ doručka, koji uzimam za poređenje sa burekom kao izborom, je; 2 kuvana jajeta, 2 parčeta norveškog hleba, pola avokaga, sir mocarela (četvrtina) i 1 sveža crvena paprika. Ovako sam izračunala cenu ovog doručka: 2 jajeta koštaju 36 dinara; 2 parčeta pomenutog hleba iznose oko 22 dinara; polovina avokada košta 77 dinara; 125 grama mocarela sira košta 185 dinara, a ja sam pojela oko 31 gram, što bi u dinarima iznosilo oko 46; paprika je težila 155 grama, pa u tom slučaju košta 20 dinara (jer je kilogram crvene sveže paprike 130 dinara). Znači, ova varijanta dorulka košta oko 201 dinara. Cene se odnose na proizvode kupljene u obližnjem marketu, radi lakše računice. Da su neke namirnice kupljene na pijaci, cena bi bila niža.

Bilo da se prilikom kreiranja vašeg obroka bavite računicom na opisani način ili ne, morate priznati da bi se nutritivnim sadržajem trebalo baviti. Ako ne vi – vaš nutricionista svakako. I kao što rekoh, hrana je i lek, ali i najjači otrov, ako je tako tretiramo. Zato iskoristite samo ono najbolje iz nje. Pitajte svog nutricionistu za savet. A ja pitam vas: da li zdrava hrana može da bude jeftina?