Ishrana presnom hranom

Ova ishrana podrazumeva upotrebu sirove ili žive hrane, koja nije podvrgnuta termičkoj obradi. Prednosti sirove hrane su brojne. Ona ima potencijal da se lakše vari, jer ima sopstvene enzime koji pomažu našim digestivnim enzimima. Na taj način organizam štedi sopstvenu energiju i enzime, tako da se stvaraju uslovi za preusmeravanje aktivnosti u pravcu regeneracije ćelija, obnavljanje imuniteta i oporavak vitalnih funkcija. Pola sata izlaganju temperaturi od 60 do 80 stepeni, apsolutno uništava sve enzime u namirnicama. Niska temperatura ih ne uništava, pa se na njoj mogu konzervirati namirnice u dužem vremenskom periodu. Ishrana koja se bazira uglavnom na kuvanoj hrani, predstavlja najveće opterećenje za pankreas, pošto se najveći deo enzima za varenje stvara baš u ovom organu. Hrana koja najviše štedi enzimski potencijal organizma je presna hrana, sokovi od povrća, klice i fermentisana hrana (turšija, miso, tamari sos...), jer sadrži u sebi enzime koji će pomoći u njenom varenju. Klice i fermentisani proizvodi su već delimično svareni pre nego što su uneti u organizam, tako da predstavljaju odličnu vrstu zaštite organa za varenje. Sirova hrana u isto vreme hrani, detoksikuje i leči. Ona jača imunitet, jer sadrži dobre mikroorganizme koji obnavljaju crevnu floru i sintetišu vitamine B kompleksa. U svrhu detoksikacije organizma, ovakva ishrana može biti korisna i ako se primenjuje kraći vremenski period. Međutim, u svrhe lečenja treba da traje 6 do 8 nedelja, a u slučajevima teških bolesti (kancer ili dijabetes) 6 do 12 meseci, pa i doživotno. U principu, ona se može primenjivati neograničeno dugo. Presnu ishranu mogu praktikovati i zdravi ljudi. Ovakva ishrana posle 2 do 3 nedelje otklanja umor i dovodi do postepenog povlačenja naslaga masti sa svih delova tela. Prelazak na potpuno sirovu ishranu treba da bude postepen, pa je zato bitno konsultovati se sa svojim nutricionistom.

Previous
Previous

Sve što treba da znate o kefiru

Next
Next

Kako izgleda doručak širom sveta